Причаш о чудном догађају из свог живота, који те је задржао да се не утопиш у реци. Путовао си кочијама са два своја рођака на сточни вашар. Скела је превозила свакога сата. И ви сте журили да не изгубите скелу у тај и тај сат. Но наједном сретнете аутомобил, који је јурио великом брзином. Ви хитро затегнете узде и тргнете коње у десно, али аутомобил удари у један точак ваших кола и сломи га. Љутито сте викали за шофером и обасипали га грдњама и клетвама. Гневни и очајни што ћете пропустити скелу у одређени сат ви се дате на оправљање точка. Мучили сте се дуго и дуго док сте сломљени точак некако привезали и оспособили за котрљање. Но кад сте стигли реци, имали сте шта и видети. Несрећа! Скела, препуњена људима, колима и стоком – потонула. Само је испливало на обалу нешто стоке и неколико људи. Све
остало отишло под воду. Тада ви уздигнете благодарност Богу и почнете од срца благосиљати онога шофера, што вам је сломио точак и тиме проузроковао ваше закашњење. Тако то бива посведневно са људима. Љуте се људи на догађаје што их задржавају од њихових планова, али мало доцније увиђају, да је то задржавање било по тајанственом промислу Божијем на њихову корист. Читај шта је написано о апостолу Павлу и Тимотеју: дошавши до Мизије покушаваху да иду у Витинију, али им Дух не допусти (Дап. 16, 7). И то би на добро. Случај који ти се догодио научио те је, да се никад више не љутиш на задржавање, кад ово није у твојој власти. И више пута доцније искусио си, да су таква задржавања увек била на неко твоје добро. Нека би се од тебе научили многи самовољни, који би хтели, да све у овом свету бива по њиховој вољи. А теби мир и здравље од Господа.
273. Писмо Увређеном суседу: О речима из Мт. 5, 4 Свака заповест Христова изгледа тешка ономе ко ниједном не покуша да је изврши. Господ је на пример рекао: чините добро онима који вас мрзе, а ти се чудиш говорећи: „Зар је то могуће? и зар та заповест није противна природи човечијој?“ То питање никада ти не би поставио, да си бар једном у животу покушао да учиниш неко добро човеку који те мрзи. А да си покушао, видео би, да је она заповест Господња могућа за извршење и да одговара бољој природи људској. Причао нам један наш сељак: између мене, вели, и мог комшије била узрасла мржња као трње, па никако ни да се погледамо као људи. Једне зимске ноћи читао ми је мој синчић Нови Завет, па прочита и оне речи Спаситељеве: чините добро онима који вас мрзе. Доста! викнух ја детету. Целу ту ноћ нисам могао заспати све мислећи и премишљајући, како бих ја могао испунити ту заповест Божију? И где би се мени могла дати прилика, да ја учиним неко добро дело моме комшији? Но где је добра намера, и у пустињи сретне се вечера. Једнога дана чујем ја кукњаву у комшилуку. Распитам се и сазнам, да је пореска власт одузела сву стоку моме комшији и отерала судници да прода за дужни порез. Као муња дође ми мисао у срце: ево сад ти се даје прилика: одмах одем судници, платим порез за човека који ме највише мрзи на свету, а стоку му вратим кући. Кад је он то сазнао, видели га моји како замишљен шета око своје куће. У мрак викне он мене по имену, и ја се одазовем и приђем плоту. – Што си ме викао? упитам. Он бризне у плач и ридање. И ниједну једину реч није ми могао проговорити, само је плакао. Од тада ми живимо у већој љубави него рођена браћа. Ето како су слатки и дивни плодови од извршења заповести Господње.
272. Писмо Трговцу стоке: О задржавању, Мисионарска писма, Св. Владика Николај
Православци 